Présentation des différents dialectes en rromani

Voir le sujet précédent Voir le sujet suivant Aller en bas

Présentation des différents dialectes en rromani

Message par Clément le Sam 7 Mar - 15:24

Voici sur le wiki kaskosan une présentation des différents dialectes du rromani, qui est manifestement une traduction du site autrichien, mais écrit en anglais (moins les références au lexique de ROMLEX) http://romani.uni-graz.at/romlex/dialects.xml :

http://wiki.kaskosan.org/wiki/%C4%86hib

Voici un copié-collé de l'article :

Ćhib
Contents


   1 Dialecta
   2 Lava Rromane
   3 Lava
   4 Sako dyeseske lava
   5 Bare dyesenge
   6 Kris Romani
   7 Unye puchimata
   8 Baxtyaripe

Dialecta

Banatiski Gurbet Romani

E Gurbet romani si khatar e vlaxisko dialektaki grupa, maj specifiko khatar e mismerigune valxiskone grupaki. E Gurbetone variantura vakerena pe ande mizmeri-disyoriguno Balkano (Serbia taj Montenegroski Republika, Bosna-Herczegovina, Macedonia, Albania). Banatiski Gurbet Romani si vakerdo ande Vojvodina (Serbiaki taj Montenegroski Republika).

Bugurdźi Romani

Bugurdži Romani avela khatar e Balkanoske dialektengi grupa, so unĭvar akharela pe vi sar Drindari-Kalajdži-Bugurdži grupa. Bugurdži Romani si vakerdi maj anglunes ande Macedonia taj Kosova. E anava line te akharen kadi dialekta si: Rabadži, Arabadži, taj Kovač(k)i.

Burgenland Romani

E Burgenland Romani si ande maśkaruni grupa, maj specifiko ande mizmeriguni maśkaruni grupa. Jekhetane e Vend dialektasa khatar e mizmeri-ratŭni Ungaria taj e romane dialektasa vakerdi and norduni Slovenia (Prekmurje), kado kerela e kotora e Vend krangaki ande mizmerune-maśkarune dialektura. Vorbila pe ando Burgenland, ande maj istoćno provincia e Austriaki. E Burgenlandoske roma phenena pala pengi romani: roman.

Kriminsko Romani

E Kriminsko romani si ande Balkan grupa, maj specifiko ande Mizmeriguni Balkan grupa. Adyes e kriminsko romani si vorbindo ande Kuba taj Dźordźa.

Dolenjski Romani

E Dolenjski Romani aba jekh izolirime romani dialekta si so avela khatar e Hrvatska, so adyes si vorbindo ande Slovenia taj Italia. Naj dokumentacia pala dialekta khatar Hrvatska. Kadale dialektake vakerne ande Slovenia phenena penge, ke von si e Dolenjski roma kon avena khatar e regia kajso von beśena (e teluni provincia e centralone Sloveniaki). Jekh subgrupa ande Italia akharela pe Hravati/Havati. Lengi dialekta si akhardi sar Istriaki Romani.

Disyoriguni Slovakisko Romani

E disyoriguni slovakisko romani si khatar e maśkaruni grupa, maj specifiko ande Norduni maśkaruni grupa. E disyoriguni slovakisko romani si e maj dominanto varianta vakerdo ande Ćexiko republika (misto bari immigracia e romengi khatar e Slovakia ande Bohemia ande palune 1940-one berśa dźi ko 1950). Kado si o varianto lino ande tekstura ramome ande Ćexiko Republika. E Istoćno Slovakiaki romani akharela pe unĭvar vi sar Romungro Romani. Musaj te kerel pe klaro diferencia maśkar e Romungro dialektura, so arakhena pe maśkar e Mizmeriguni Centralo dialektaki grupa taj e istoćno slovaćiko romani so avela pe ande norduni centralo dialektaki grupa. E istoćno slovaćiko romani unĭvar akharela pe sar Servika romani.

Finitko Romani

E finitko romani si ande norduni ratyoriguni dialektaki grupa. Numaj cerra dźene si kon dena duma pe finitko romani, Maj but dźene beśena ande Finlandia. O śvedisko kotor ande ćhib sikavela ke finitka roma vaj kale avile perdal o Śvedo.

Gurbet Romani

E Gurbet romani avela khatar e vlaxongi dialekta, maj specifiko khatar e mizmeriguni grupa e vlaxongi. E Gurbetikane variantura vakerena pe ande mizmerigune taj ratyorigune kotora e Balkanako (Serbia taj Montenegroski Republika, Bosnia-Herczegovina, Macedonia, Albania). E anava sosa akharela pe kadi dialekta si e Dźambazi (e gurbetikane si vorbinde ande Macedonia) taj e Das.

Gurvari Romani

I Gurvari romani si khatar e centralo dialektaki grupa, maj specifiko khatar e mizmeriguni taj centralo dialektaki grupa. Kado cirdas ande peste but vlaxiko influenca taj kade dikhela pe sar jekh tranziciako varianto. Kado vakerela pe ande Ungaria.

Ungriko Vend Romani

E Ungriko Vend Romani arakhela pe maśkar e centralone dialektaki grupa, maj specifiko ande mizmeriguni centralo grupa. Khetane e Brugenland romane ćhibasa taj e variantosa vakerdo ande norduni Slovenia (Premurje) kado si jekh kotor ande mizmerigune taj centralone dialektengi Vend kranga. Vorbija pe ande mizmerig-ratyuni Ungaria.

Kalderaš Romani

Kalderaš Romani si maśkar e vlaxiko grupa, maj specifiko ande norduni vlaxiko grupa. Paśa e ursari e kelderaś romani si a maj butendar vorbindo ande Romania. Si vi but kelderaśiska manuśa vi avral e Romania ande bute themende e lumake. E Kelderaś romani sa śukar si dokumentuime.

Kosovo Arli Romani

Arli Romani – lake variantura si ande Balkanaki grupa, maj specifiko ande mizmerigune balkanyaki grupa. Arli variantura si vakerde ande mizmeriguno kotor e Serbia taj Montenegro Republikako, ande Kosovo, ande Macedonia, taj ande Grexiako norduno kotor.

Latvisko Romani

Latvisko romani si khatar e nordune istoćno dialektaki grupa. Kado vakerela pe jekha cinna populaciatar ande Lituania taj ande Latvia. Aver anava sarso akharena pe: Ćuxni dialekta vaj Lotfiko/Loftiko.

Litvansko Romani

Litvansko romani si ande nordune istoćno dialektaki grupa. Historikalo e litvansko romani vorbila pe ande e adyesutne Litvaniaki territoria. Adyes e dialekta si vakerdi khatar relative cikni populacia kon beśena ande Litvania taj ande Baltiko Russia, taj si vi cinno numero e migrantongo ko mangena azilo khatar ande barvale thema. Naj dokumentacia pala kadi dialekta.

Lovara Romani

E lovarisko romani dialekta si khatar e vlaxko grupa, maj specifiko khatar e norduni vlaxiko grupa. Kado sas kerdo ande Transilvania, so las but e ungrikone ćhibatar taj kadi romani ćhib si vordbindo e maj bute romendar ande Ungriko them. Lovara beśena vi ande Austria, Nyamcisko them, Polska, phurani Jugoslavia (Vojvodina), Skandinavia taj Amerika.

Macedonsko Arli Romani

Arli Romani – lake variantura si ande Balkanaki grupa, maj specifiko ande mizmeriguni Balkan grupa. E Arli romani variantura si maj kompleksna taj phares śaj te arakhel pe data pala individualone variantura ande differentne regie. Arli variantura si vakerde ande mizmeriguno kotor e Serbiako, Kosovako, Macedoniako taj ande norduno kotor e Grexiako.

Macedonsko Džambazi Romani

E macedonsko dźambazi romani si khatar e vlaxiko dialekta, maj specifiko khatar e mizmeriguni grupa. Vi kado si gurbetikano varianto.

Norduni Rusitko Romani

Norduni Rusitko romani avela khatar e norduni istoćno dialekta. E nordune rusitko romane ćhibake variantura si vakerde ande baltikone-nordune rusitko-polsko regia. Xaladitka si o aver anav sar so akharela pe/vićinel pes.

Sepečides Romani

Sepečides Romani si ande Balkan grupa, maj specifiko ande mizmeriguni Balkan grupa. E sevlarnengi dialekta si voj ande norduni Grexia (Volos) taj Turkia (Izmir).

Sinte Romani

Sinte Romani si khatar e nordune taj ratyune dialektaki grupa. O anav sinte romani kidel ande peste maj bute varianton sar vi e Sinte-Manuśengiren. Sinte si anav sarso phenena penge e romane populaciako baro kotor so avile ande territoria kajso vakerela pe nyamciska. Manuś taj Kale sas te aven e maj phurane anava sarso buśonas kadala grupe. O anav sinto phenela pe maśkar e grupe so beśena ande Germania, Austria, Hollando, Ungaria, Bohemia, Slovakia, Itali taj Russia. Kadale variantonge vakerne ande Franca phenena, ke von si Manuś. Vakerne e Sinte-Manuś variantonge akharena pengi ćhib sar Rómanes ja Sintitikes.

Sofia Erli Romani

E Sofia Erli Romani si khatar e Balkan grupa, maj specifiko khatar e mizmeriguni Balkan grupa. Kado vakerela pe ande Sofia, Bulgaria. Kadi dialekta si miśto dokumentime perdal paramića kide vi khatar e anglune berśa ande 20to śeliberś.

Sremski Gurbet Romani

Gurbet Romani si jekh vlaxiko dialekta, maj specifiko phendo jekh mizmeriguni vlax grupa. Gurbetikane variantura si vakerde ande mizmerigune taj ratyune Balkanura. (Republika e Serbia taj Montenegroski, Bosnia-Herzegovina, Macedonia, Albania). Sremski Gurbet Romani vakerela pe ande Vojvodina (E Republika e Serbiaki taj Montenegro).

Ursari Romani

Ursari Romani si khatar e Balkan grupa, maj specifiko khatar e mizmerigune Balkanaki grupa. Paśa kelderaśisko romain, e ursarisko romani ćhib vorbina e maj but dźene rom ande Romania.

Welsh Romani

Welsh Romani avela khatar e britikani kranga, so akana si but ćulo. Jekh aver anav sarso phenela pe kadala grupake si Kååle. E Welsh Romani sas vorbisardi maśkar but familie dźi ko dujto kotor e 20-one śeliberśesko.

Clément
Admin

Messages : 77
Date d'inscription : 07/02/2015
Age : 35
Localisation : Béthune

Voir le profil de l'utilisateur http://apprendrelerromani.forumactif.fr

Revenir en haut Aller en bas

Voir le sujet précédent Voir le sujet suivant Revenir en haut

- Sujets similaires

 
Permission de ce forum:
Vous ne pouvez pas répondre aux sujets dans ce forum